Čovjek je vjere svog prijatelja, pa neka čovjek gleda s kim će se družiti.

Najgori ljudi su oni koji tuđe riječi prenose i oni koji zavađaju one koji se vole.

Kada čovjek uči dovu za svog odsutnog brata, melek govori: ‘Neka je i tebi isto što i njemu tražiš’.

Muslimanu nije dozvoljeno da zaplaši drugog muslimana.

Boj se vatre (džehennema) pa podaj drugom makar i pola hurme, a ako ni to ne možeš naći, a ono lijepom riječju.

Nema čovjeka muslimana koji će stati u odbranu časti svoga brata, a da Allah neće uzeti Sebi u obavezu da ga zaštiti od džehennemske vatre na Kijametskom danu.

Ko prigrli siroče od roditelja muslimana do njegovog punoljetstva, takvom je sigurno obezbijeđen džennet.

Ova vjera je laka, i postupaj s njom pažljivo i lijepo.

Prenosi Mudžahid da su ljudi tavafili oko Ka’be, a da je Ibn Abbas r.a. sa štapom sjedio pored. Pa je rekao: Rekao je Allahov Poslanik s.a.v.s.:

„O vjernici, bojte se Allaha onako kako se treba bojati i umirite samo kao muslimani!? (Suretu Ali Imran: 102) Kada bi kapljica od zekkuma pala (na Zemlju) zagorčala bi stanovnicima Zemlje njihov život, pa kako je onome ko ne bude imao druge hrane osim zekkuma??

Navodi se da je Aiša r.a. rekla:

“Prvo što je od Objave počeo dobijati Allahov Poslanik, s.a.v.s., bili su istiniti snovi. Što god bi sanjao, obistinilo bi se jasno kao zora. Zatim mu se omilila samoća, pa je odlazio u pećinu Hira i tamo po više noći provodio u razmišljanju i pobožnosti. Zatim bi se odatle skrhan i iscrpljen vraćao Hatidži, dok mu jednom, dok je bio u pećini Hira, nije došao melek i donio Objavu. Melek mu je u njoj rekao: “Čitaj!” Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: “Rekao sam: ‘Ja ne znam čitati’, pa me je uhvatio i stisnuo. Zatim me je pustio i ponovno rekao: ‘Čitaj!’ Ja sam, opet, rekao da ne znam čitati, pa me je po drugi put uhvatio, stisnuo je, a zatim pustio i rekao: ‘Čitaj!’ Ja sam, opet, rekao da ne znam čitati, pa me je po treći put uhvatio, stisnuo, a zatim pustio i rekao:
‘Čitaj, u ime Gospodara tvoga Koji sve stvara’ – dok nije dosao do – ‘Koji čovjeka poučava onome što ne zna.’” Imam Ahmed dalje navodi: “Odatle se uplašen vratio Hatidži i rekao: ‘Umotajte me, umotajte me!’, pa su ga umotali dok mu strah nije prošao, kad je rekao: ‘Hatidža, šta je sa mnom?’ Zatim joj je ispričao šta se desilo i rekao: ‘Bio sam se prepao za sebe.’ Ona mu je rekla: ‘Naprotiv, budi sretan i veseo… Tako mi Allaha, Allah te nikada neće osramotiti. Ti paziš rodbinu, govoriš istinu, pomažeš iznemoglog, častiš goste i pomažeš pravdu.’ Hatidža ga je, zatim odvela kod svoga amidžića Vereka ibn Nevfela ibn Esed ibn Abdu-l-Uzza ibn Kusaja, čovjeka koji je u predislamsko doba bio primio kršćanstvo, poznavao pismo i na arapskom napisao Evanđelje. Bio je sijed, slijep starac. Hatidža mu je rekla: ‘Amidžiću, čuj šta priča tvoj bratić!’ Vereka je rekao: ‘Pričaj, moj bratiću, šta ima!’ Allahov Poslanik, s.a.v.s., ispričao mu je šta mu se desilo i šta je vidio, pa mu je Vereka rekao: ‘Ovo je zakon koji je vec objavljen Musau. Kamo sreće da sam mlađi! Da mi je samo dočekati i vidjeti kako te tvoj narod progoni!’ Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitao je: ‘Zar će me oni protjerati?!’ ‘Hoće’ – odgovorio je Vereka – ‘nikada niko nije došao sa ovim, kao i ti, a da mu se nisu suprostavili. Ako dočekam taj dan, svesrdno ću ti pomoći.’

Ko ostavi nešto radi Allaha, Allah će mu nadoknaditi bolje od onoga što je ostavio.

Ako te obraduje to što si učinio neko dobro djelo, a ražalosti te kada uradiš zlo (neko ružno djelo), ti si mu’min (vjernik).