Ummu Akil

Objavljeno Avg 24 u žene kategorijiod strane thekiterunnerPrint

Asmei kaže:  „Ja i moj prijatelj smo se zaputili pustinjom u kojoj smo zalutali. Iznenada smo na desnoj strani puta ugledali šator. Dosli smo do njega, nazvali selam na koji nam odgovori jedna žena i upita nas: „Ko ste vi?“ Odgovorismo joj: “Mi smo ljudi koji su se u putu izgubili, pa smo vas primijetili i došli do vas.”

“Okrenite svoja lica od mene”, reče nam, “da vas poslužim s onim što vas sljeduje.”  Prostrla nam je tkaninu od kostrijeti i rekla: “Sjedite na to dok mi se ne vrati moj sin.”

Neprestano je dizala šatorsko platno i iščekivala ga. U jednom trenutku je rekla: “Molim Allaha za bereket ovoga koji dolazi. Što se deve tiče, ona je od mog sina, no jahač na njoj nije moj sin.”

Jahač na devi stade pred nju i reče: “O Ummu-Akil, neka ti Allah uveća nagradu zbog tvog sina Ukajla.”

Ona reče: “Teško tebi, je li to on umro?”

On joj odgovori: “Da”.

Ona ga zapita: “A šta je uzrok njegove smrti?”

Odgovori joj: “Deva ga je pritijesnila i bacila u bunar.”

Žena mu reče: “Sjaši i pridruži se ovim osobama.”

Dade mu ovcu da je zakolje, pa je pripremi za jelo i posluži je. Jeli smo i čudili se njenoj strpljivosti. Kada smo završili s jelom, prišli smo joj, a ona je bila kod ognjišta.

Rekla nam je: “O vi, ima li neko među vama da zna nešto iz Kur´ana proučiti?”

“Da”, rekao sam.

Rekla je: “Uči mi iz Allahove knjige nešto što će me umiriti.”

“A ti obraduj izdržljive, one koji – kada ih kakva nevolja zadesi – samo kažu: “Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti! Njih čeka oprost od Gospodara njihova i milost; oni su na Pravom putu.” (El-Bekare, 155-157)

“Je li tako piše u Allahovoj Knjizi?”, upita ona.

“Tako mi Allaha,” rekoh, “tako piše u Allahovoj Knjizi.”

Ona reče: “Neka je na vas Allahov mir i spas.”

Ona izravna svoja stopala i klanja nekoliko rekata, a potom reče. “Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti. Od Allaha očekujemo nagradu za Akila (to je rekla tri puta). Allahu moj, učinila sam što si od mene tražio, pa mi pripremi ono što si obećao.”

Za ovaj primjer ne postoje riječi koje bi ga opisale, gostoljubivost, strpljivost, zadovoljstvo i iščekivanje nagrade od Allaha. Neka od ovih svojstava bijahu prisutna među Arapima u doba džahilijjeta (neznanja), pa kada bijahu počašćeni islamom, ona se jos više povećaše i okitiše lijepim ponašanjem i moralom. Uzvisiše se ova plemenita svojstva i plemeniti moral kod onih koji dođoše poslije njih. A Allah je taj Koji je zaštitinik onih koji su strpljivi.

“Primjeri istinskog vjerovanja”, Dr. Ahmed Ferid

preuzeto sa: muslimanka.net